Dobar dan, pošto SVES`?
Već odavno probuđen, ležao sam na krevetu i osecao sam onu svu tezinu hladnog vazduha na površini svoje koze. Bio sam slomljen. Nije mi ništa ulivalo poverenje da danas trebam da ustanem iz kreveta i zaživim.
Svi su zvali, ali sam se ja, nekim čudom, odlučio da se svakome ne odazovem. Sama pomisao na to da će ovaj dan, valjda, da se završi, je zvučalo kao neki odjek u, i te kako, prazno. Uprkos svim protivljenjima sebe samog rešio sam da se pokrenem i odglumim ulogu koja mi je pripala, po scenariju, koji je neko za mene napisao za taj dan.
Počelo je sve od samog početka. Iz bojazni da nešto ne propustim, prvo sam seo na svoju omiljenu stolicu na terasi moga stana i posmatrao pozorište koje se na ulicama grada uveliko dešavalo. Bilo je zanimljivo, te mi je raspoloženje skakalo iz časa u čas. Primetio sam razne face ljudi koji su žurili i nekuda jurili i ne obraćali pažnju na scenu oko njih koja se polako raspadala u sitne komade. Primetio sam ženu koja je tog dana bila centar sveta, ili je bar tako svojim izgledom želela da postigne, bila je smešna i jadna. Vukla je sa sobom ceger, psa i zlatne papuče koje su joj spadale u stranu zbog čukljeva, pretpostavljam??? Zatim neka deca koja nisu marila da li će sutra biti smak sveta ili će oni postati najbogatiji ljudi na svetu. U stvari, to nisu bila deca, manje su izgledali samo zbog razdaljine, inače su bili malo mlađi od mene.
U mojoj glavi počela je da se odvija prava salsa. Misli si mi preskakale sa teme na temu i bilo je to potpuno nenormalno za mene. Ipak , posle izvesnog vremena sam uspeo da se socijalizujem sa situacijom u glavi i nastavio sam sa dnevnim ritualima.
Pogledao sam u svoj telefon i video propušteni poziv sa nepoznatog broja. Pozvao sam isti broj i ništa nisam čuo od muzike koja je treštala sa druge strane žice, tojest od strane mog sagovornika. Bilo mi je jako čudno da neko negde partuje samo tako u sred bela dana. Bil je poprilično kasno da bi to bio neki after party. Vrlo uskoro mi je stigla poruka sa istog broja upitne sadržine:
_ne čujem ništa od muzike, ko je to ovde Boban, prijatan dan.
Nisam poznavao nikakvog Bobana pa sam jednostavno odgovorijo:
_cao bobane. Ovde je “Taj i Taj”, slučajno vlasnik ovog broja koji si ti pozvao i shvatio da ti nije od velikog značaja. Želim i tebi prijatan dan.
Palo mi je na pamet da na pijaci mogu da potražim spas te sam se istog trenutka obukao i zaždio iz stana, pravac ka pijaci. I… kakvo razočarenje… sve sama stoka… pijac je bio potpuni promašaj… ali zato pekara u kojoj mi je tetka svaki put kupovala mekike je i dalje mirisala isto i izgledala isto i nalazila se na istom mestu. Prišao sam šalteru, naručio nekoliko praznih i nekoliko sa sirom i jedan jogurt. Ponovno razočarenje sam doživeo kada mi je prodavačica jako čudnim akcentom izgovorila cenu: “čeeetriisto šezdeeeseeet”. E to me je polilo kao kanta ladne vode sa sve kantom po glavi. Slatko sam se nasmejao u sebi. Istog trenutka sam izfolirao da nisam čuo i pitao je da ponovi.
-ČEEETRISTO SŠEZDEEESEET.
Seo sam u obiznji park i mljackao mekike. Misli su pretile da od moga mozga naprave morsku zakusku na maštovit način…
…počeo sam da razmišljam o budućnosti ovog sveta i da li je on pošao u pravome smeru? Shvatio sam, da sam od tada ozbiljno zabrinut za sebe i svoj opstanak, ako je on iole moguć. Ludi ljudi napadaju sa svih strana a mi smo, razumno, svest izgubili još pre nove ere….
Svi su zvali, ali sam se ja, nekim čudom, odlučio da se svakome ne odazovem. Sama pomisao na to da će ovaj dan, valjda, da se završi, je zvučalo kao neki odjek u, i te kako, prazno. Uprkos svim protivljenjima sebe samog rešio sam da se pokrenem i odglumim ulogu koja mi je pripala, po scenariju, koji je neko za mene napisao za taj dan.
Počelo je sve od samog početka. Iz bojazni da nešto ne propustim, prvo sam seo na svoju omiljenu stolicu na terasi moga stana i posmatrao pozorište koje se na ulicama grada uveliko dešavalo. Bilo je zanimljivo, te mi je raspoloženje skakalo iz časa u čas. Primetio sam razne face ljudi koji su žurili i nekuda jurili i ne obraćali pažnju na scenu oko njih koja se polako raspadala u sitne komade. Primetio sam ženu koja je tog dana bila centar sveta, ili je bar tako svojim izgledom želela da postigne, bila je smešna i jadna. Vukla je sa sobom ceger, psa i zlatne papuče koje su joj spadale u stranu zbog čukljeva, pretpostavljam??? Zatim neka deca koja nisu marila da li će sutra biti smak sveta ili će oni postati najbogatiji ljudi na svetu. U stvari, to nisu bila deca, manje su izgledali samo zbog razdaljine, inače su bili malo mlađi od mene.
U mojoj glavi počela je da se odvija prava salsa. Misli si mi preskakale sa teme na temu i bilo je to potpuno nenormalno za mene. Ipak , posle izvesnog vremena sam uspeo da se socijalizujem sa situacijom u glavi i nastavio sam sa dnevnim ritualima.
Pogledao sam u svoj telefon i video propušteni poziv sa nepoznatog broja. Pozvao sam isti broj i ništa nisam čuo od muzike koja je treštala sa druge strane žice, tojest od strane mog sagovornika. Bilo mi je jako čudno da neko negde partuje samo tako u sred bela dana. Bil je poprilično kasno da bi to bio neki after party. Vrlo uskoro mi je stigla poruka sa istog broja upitne sadržine:
_ne čujem ništa od muzike, ko je to ovde Boban, prijatan dan.
Nisam poznavao nikakvog Bobana pa sam jednostavno odgovorijo:
_cao bobane. Ovde je “Taj i Taj”, slučajno vlasnik ovog broja koji si ti pozvao i shvatio da ti nije od velikog značaja. Želim i tebi prijatan dan.
Palo mi je na pamet da na pijaci mogu da potražim spas te sam se istog trenutka obukao i zaždio iz stana, pravac ka pijaci. I… kakvo razočarenje… sve sama stoka… pijac je bio potpuni promašaj… ali zato pekara u kojoj mi je tetka svaki put kupovala mekike je i dalje mirisala isto i izgledala isto i nalazila se na istom mestu. Prišao sam šalteru, naručio nekoliko praznih i nekoliko sa sirom i jedan jogurt. Ponovno razočarenje sam doživeo kada mi je prodavačica jako čudnim akcentom izgovorila cenu: “čeeetriisto šezdeeeseeet”. E to me je polilo kao kanta ladne vode sa sve kantom po glavi. Slatko sam se nasmejao u sebi. Istog trenutka sam izfolirao da nisam čuo i pitao je da ponovi.
-ČEEETRISTO SŠEZDEEESEET.
Seo sam u obiznji park i mljackao mekike. Misli su pretile da od moga mozga naprave morsku zakusku na maštovit način…
…počeo sam da razmišljam o budućnosti ovog sveta i da li je on pošao u pravome smeru? Shvatio sam, da sam od tada ozbiljno zabrinut za sebe i svoj opstanak, ako je on iole moguć. Ludi ljudi napadaju sa svih strana a mi smo, razumno, svest izgubili još pre nove ere….
Comments