Boja Moga Sveta

Ne mogu više da plutam

po beskrajnim poljima

koja me teraju da trčim

uzaludno uzbrdo,

i tako u nedogled,

bezbroj puta,

dokle god mogu.

Pravim grešku na grešci...

Ne razlikujem ideje od ideala,

želju od svesti, dobro od boljeg.

Vidim samo sebe iz daleka,

bez senke koja me je nekada

pokrivala.

Više ništa ne želim

već samo hoću.

...koje je boje moj svet?

Nijansi je mnogo,

kao i trenutaka

koje proživljavam u različitim stepenima.

Ako bih se ja pitao,

svoj svet bih predstavio

plavom bojom.

Zašto?

...jednostavno plava!

Ume da bude dovoljno vatrena,

da bi dočarala nešto veselo.

...umereno mirna,

da bi opisala ludilo...

i napokon zasićeno bezvoljna,

da bi ispoljila tugu.

Ipak, nijanse su u pitanju,

mada se ja ne bih mogao osloniti na njih...

...jer da bi se dobile

morale bi se mešati!

Ali onda to nije ta boja,

već neka druga,

koja opisuje, sasvim, šesnaestu stvar,

drugu osobu i sedmi trenutak.

Ne moze tu niko da se meša!

To je moje...

...a ja, svoje ne dam!