U toku vožnje
I tako smo se mi desili. Inspirisani trenutkom, svako na svoj način, usmeravamo se ka ostvarenju momenta u kojem te dodirujem. Izrežirano spontano. Odglumljeno nasumice.
Gledao sam te. Poput zaustavljenog kadra, tvoj lik u svoj tvojoj lepoti. Toje lice, koža, vrat i grudi, ismevani od strane tvoje ličnosti, uživali su moj pogled. Rekao bih. Tekstura boje tvojih očiju je vrcala kada se, od osmeha, naprave rupe u obrazima. Malo sam te udahnuo, čisto da vidim da li mi se vrti u glavi od tvoje energije. I da... vozio sam se. To mi se zaista dopala. To, i kako sanjariš dok mi objašnjavaš kako se radi nešto, nisam te slušao šta... Kosa ti je išla unazad, prelivala se u kratke talase i ponegde je bila svetlija.
Sve te tvoje izgovorene reči, lelujale su se u mom polju, čekajući u redu za saslušanje. A sve što sam mogao da čujem su tvoje šake koje maze prostor ispred tebe, ispred mene, između nas. Svojom koreografijom, doprinose gestikulaciji koja mi nenadano mrsi dah.
Na trenutak se dozivam svom telu i osećam kako mi vazduh naizmenično greje i hladi suve usne. Oblizujem se i iz preke potrebe dodirujem tvoje koleno. U treptaju oka je stala čitava moja fantazija u kojoj ti već ljubim struk i leđa. Svojom bradom prelazim preko zadnje leve strane tvoga vrata. Svojom levom rukom ti dodirujem stomak, desna je u pokretu i lagano ti zabacuje glavu unazad, na moje rame. Izdišem strast ka tvom čelu. Žmurim. Maštam kako bih nas kristalizovao u obliku ovog trenutka. Da prelamamo svetlo i disperzujemo ga na sve strane, samo da čitav trenutak multipliciramo.
Pogledom ka satu, shvatam da je salo vreme prošlo i da počinjem da izbegavam ne baš prijatan trenutak. Povlačim svoju ruku ka sebi i pitanjem ti, na indirektan način, tražim da mi ponoviš celu priču:
- "Kako to misliš?"
Gledao sam te. Poput zaustavljenog kadra, tvoj lik u svoj tvojoj lepoti. Toje lice, koža, vrat i grudi, ismevani od strane tvoje ličnosti, uživali su moj pogled. Rekao bih. Tekstura boje tvojih očiju je vrcala kada se, od osmeha, naprave rupe u obrazima. Malo sam te udahnuo, čisto da vidim da li mi se vrti u glavi od tvoje energije. I da... vozio sam se. To mi se zaista dopala. To, i kako sanjariš dok mi objašnjavaš kako se radi nešto, nisam te slušao šta... Kosa ti je išla unazad, prelivala se u kratke talase i ponegde je bila svetlija.Sve te tvoje izgovorene reči, lelujale su se u mom polju, čekajući u redu za saslušanje. A sve što sam mogao da čujem su tvoje šake koje maze prostor ispred tebe, ispred mene, između nas. Svojom koreografijom, doprinose gestikulaciji koja mi nenadano mrsi dah.
Na trenutak se dozivam svom telu i osećam kako mi vazduh naizmenično greje i hladi suve usne. Oblizujem se i iz preke potrebe dodirujem tvoje koleno. U treptaju oka je stala čitava moja fantazija u kojoj ti već ljubim struk i leđa. Svojom bradom prelazim preko zadnje leve strane tvoga vrata. Svojom levom rukom ti dodirujem stomak, desna je u pokretu i lagano ti zabacuje glavu unazad, na moje rame. Izdišem strast ka tvom čelu. Žmurim. Maštam kako bih nas kristalizovao u obliku ovog trenutka. Da prelamamo svetlo i disperzujemo ga na sve strane, samo da čitav trenutak multipliciramo.
Pogledom ka satu, shvatam da je salo vreme prošlo i da počinjem da izbegavam ne baš prijatan trenutak. Povlačim svoju ruku ka sebi i pitanjem ti, na indirektan način, tražim da mi ponoviš celu priču:
- "Kako to misliš?"
Comments