Konci

   Muškost, kao najbolji drug, izda razum svakog utorka uveče. Srce snebivano čeka, telo se raspada u najavi.... Shvatam pitanje:
Šta su velike stvari? 


konci
   Sedeo sam za stolom, nasuprot igrača i mešao karte. Ceo svoj imaginarni špil sam sekao, preklapao i neudobno prebacivao iz šake u šaku. Jedva sam pomerao prste, imao sam tremu od postavljenog pitanja. Odgovor nije nailazio dok je ulog, u vidu odgovornosti, bivao sve veći. Jedina sredstva sa kojima sam raspolagao, trošio sam na kupovinu vremena. Momenti su se kotrljali po obodu sata a meni se vrtelo u glavi. Normalno je bilo to čudno stanje koje sam uživao... 

   Prepušten igri, odustajem da sudim saigraču. Neka naši izrečeni potezi opisuju našu bliskost, neka ih. Prećutno odobravam drugo delenje u kome ja sečem karte. Po sredini. Pogledom... i ne samo karte, već i svaku nit koja mi je data da držim. Desnom rukom. Blizu srca. Dalje od pameti. 

   Dozvoljavam da mi se priđe onoliko blizu koliko ko sme. Koliko ko želi. I ovaj put gubim razum ali ne i igru. Karte u levoj ruci mi seku kožu i krvarim od želje da mislima kažem "pobeda!" ... i umesto svega... 
... 
shvatam odgovor:
Velike stvari su one koje te čine makovim zrnom. 

Comments

Popular Posts