Kašika
A nekada ti dođe samo da se zasladiš. Padaš u iskušenje i dilemu. Probao bi nešto, slatko kao duša.
Tog jutra, pitao sam se šta to znači? Ispred mog, s' leve na desnu, koraka, ležala je mesingana stvar zaobljene i udubljene glave, vitke drške i istrošenog sjaja. Asocijacija je bila na to da treba nešto okusiti. Nadasve je ličilo da sam stigao na kraj gozbe i da je ostao samo dezert... načet iz straha. Kuća mi nije daleko od mesta na kome sam zapazio detalj ovog trotoara, ali se, pak, činila jako dalekom. Moji koraci, ne samo da su bili teški, veći jako kratki. Destinacija je odmicala pred mojim približavanjem. Hodajući niz ulicu, tonuo sam u histeriju i san. Nakon buđenja, rukama sam trljao oči i terao od sebe ono malo sna koji se još uvek odvijao. Mislio sam na predmet koji sam video tog jutra. Pitao sam komšinicu, svojevrsno samouku gataru, šta znači kada sanjaš kašiku. Verovao sam da mi neće verovati ako joj kažem da sam je video ranom zorom kako bludi na trotoaru. Ispričala mi je priču o velikim gozbama sa juga naše zemlje... i činilo mi se da je došla sve do Mesopotamije kada je izgovorila reči za koje sam znao da su odgovor. Iskušenje. Izobilje. Velikodušnost. E sad', da li ću se ugostiti u izobilju od strane velike duše ili sam ja taj koji treba da se pokaže pod velikim svetlom i iste da dvori? Nastavio sam, bistrih misli da slušam priču koja se sa dešavanjem završavala na engleskom dvoru(!?). Zahvalio sam se svom pripovedaču uz obećanje da ću preneti strini pozdrave.
Znatiželja je kandžama kopala po meni. Toliko sam bio ushićen da saznam pravo rešenje svoje mistične zagonetke, postavljene u vidu brzalice, da me zbuni. Kako nisam umeo da je ponovim, ja sam joj iznova smišljao smisao, istog redosleda i istog značenja. Radeći sve to, mozak mi se konvertovao u agregatno stanje morske zakuske i sve što sam mogao da zaključim je da ona kašika nije za mene već za nekog druhog? Glupa mi je misao...
Novonastala mulj u mojoj glavi je razvijala teorije dalje. Naime, postojale su emocije koje bih želeo da probam. Njihova karta je nudila odabrano složene obroke, bez mogućnosti da se izmene ili da nečega nema. Uglavnom su bile toplo servirane, svakako sveže, sa umakom od fuzije sa strane. Da im ukus ne bude dosadan. Jele su se očima a varile u srcu. Stvarale su knedle u grlu ako se ne konzumiraju na ispravan način. Takođe, mogla su se tu naći i po koja egzotična iskušenja, još uvek sam duvao u njih, da se malo prohlade. Svakako neizbežan dezert, očekivanja, bila su prelivena momentom donešenih odluka. Meni je sledio odabir, kojim redosledom ću ih iskusiti.
Ceo ovaj obrok se sitno spremao za mene. Sa mukom oko vrata i rukama u džepovima, pristao sam da mljackam svaki zalogaj.
Tog jutra, pitao sam se šta to znači? Ispred mog, s' leve na desnu, koraka, ležala je mesingana stvar zaobljene i udubljene glave, vitke drške i istrošenog sjaja. Asocijacija je bila na to da treba nešto okusiti. Nadasve je ličilo da sam stigao na kraj gozbe i da je ostao samo dezert... načet iz straha. Kuća mi nije daleko od mesta na kome sam zapazio detalj ovog trotoara, ali se, pak, činila jako dalekom. Moji koraci, ne samo da su bili teški, veći jako kratki. Destinacija je odmicala pred mojim približavanjem. Hodajući niz ulicu, tonuo sam u histeriju i san. Nakon buđenja, rukama sam trljao oči i terao od sebe ono malo sna koji se još uvek odvijao. Mislio sam na predmet koji sam video tog jutra. Pitao sam komšinicu, svojevrsno samouku gataru, šta znači kada sanjaš kašiku. Verovao sam da mi neće verovati ako joj kažem da sam je video ranom zorom kako bludi na trotoaru. Ispričala mi je priču o velikim gozbama sa juga naše zemlje... i činilo mi se da je došla sve do Mesopotamije kada je izgovorila reči za koje sam znao da su odgovor. Iskušenje. Izobilje. Velikodušnost. E sad', da li ću se ugostiti u izobilju od strane velike duše ili sam ja taj koji treba da se pokaže pod velikim svetlom i iste da dvori? Nastavio sam, bistrih misli da slušam priču koja se sa dešavanjem završavala na engleskom dvoru(!?). Zahvalio sam se svom pripovedaču uz obećanje da ću preneti strini pozdrave.Znatiželja je kandžama kopala po meni. Toliko sam bio ushićen da saznam pravo rešenje svoje mistične zagonetke, postavljene u vidu brzalice, da me zbuni. Kako nisam umeo da je ponovim, ja sam joj iznova smišljao smisao, istog redosleda i istog značenja. Radeći sve to, mozak mi se konvertovao u agregatno stanje morske zakuske i sve što sam mogao da zaključim je da ona kašika nije za mene već za nekog druhog? Glupa mi je misao...
Novonastala mulj u mojoj glavi je razvijala teorije dalje. Naime, postojale su emocije koje bih želeo da probam. Njihova karta je nudila odabrano složene obroke, bez mogućnosti da se izmene ili da nečega nema. Uglavnom su bile toplo servirane, svakako sveže, sa umakom od fuzije sa strane. Da im ukus ne bude dosadan. Jele su se očima a varile u srcu. Stvarale su knedle u grlu ako se ne konzumiraju na ispravan način. Takođe, mogla su se tu naći i po koja egzotična iskušenja, još uvek sam duvao u njih, da se malo prohlade. Svakako neizbežan dezert, očekivanja, bila su prelivena momentom donešenih odluka. Meni je sledio odabir, kojim redosledom ću ih iskusiti.
Ceo ovaj obrok se sitno spremao za mene. Sa mukom oko vrata i rukama u džepovima, pristao sam da mljackam svaki zalogaj.
Comments