Od reči do reči
Sve što ti želim rećimože da stane u početak,
kraj jedne reči proste,
složene od više slova.
Tu, na ovom zidu belom,
crnom od mnogo pogleda,
žmuri jedna sreća,
tuga kraj nje stoji.
Ne daju se one nikom,
svakom na pamet padnu.
Ustanu u svako jutro,
noć da na miru sagledaju.
Nekako, izgledamo isto,
različito samo tražimo.
Nalazimo ljubavi prve,
poslednje u nizu lekcija.
Taman kada krenemo gore,
dole nas druge stvari čekaju.
Odlaze kada nas vide zajedno,
odvojeno posmatraju sa strane.
A mi... isto pitanje,
odgovor je tako blizu,
daleko dovoljno da ga nema,
ima vremena na pretek.
I topi mi se duša,
telo mi zri na suncu,
mesecu da bude sanjivo,
budno samo kada može.
Comments